U prethodnom blogu videli smo da zaštita životne sredine omogućava bolji, duži i zdraviji život i da je samim tim sastavni deo javnog zdravlja i neophodnost 21. veka. Sad je vreme da objasnim mehanizme nastanka aerozagađenja u mnogobrojnim gradovima.
Setite se samo da li ste bili u gradovima jugoistočne Evrope u januaru i niste više videli nebo? Da li ste posetili Milano na jesen ili zimi i jedva disali? Znate li nekoga ko živi ili ste vi bili u Štutgartu? Jeste li iskusili ili videli slike zagađenja u Meksiko Sitiju ili u mega-gradovima u Indiji ili Kini? Aerozagađenje se sreće zaista svuda na planeti, a ovi gradovi su samo primeri onoga gde razni uzroci pogoršavaju situaciju. Svetsko aero- i svetlosno zagađenje (noćno svetlo tipično za naselja) doveli su do toga da jedna trećina čovečanstva nikad ne vidi Mlečni put [1] jer nebo nije vidljivo od prizemnog koktela čestica i zagađujućih materija. Ubrzani i privremeni nestanak smoga iz gradova Azije smo videli na početku lockdown-a prošle godine. Ne videti nebo dakle nije prirodno stanje stvari, ali dugoročno rešenje svakako nije da cela ekonomija stane.
Ozbiljno aerozagađenje je prisutno u dva oblika, kao letnji i zimski smog. Letnji smog, onaj efekat fatamorgane okupane u laganoj maglici prošaranoj suncem, karakterističan za Pariz ili Los Anđeles, nema iste mehanizme formiranja kao zimski smog. Zimski smog je „stariji“ jer je ta „magla“ veliki problem u gradovima još od sredine prošlog veka i vezuje se za hladniji deo godine. Da bih objasnila razloge ovakvih efekata u pomoć ću pozvati hemiju životne sredine (engl. environmental chemistry), a onda i Cedevitu.
Ukratko, hemija životne sredine odgovara na pitanje šta se sa materijom dešava, kako se ona kreće, transformiše, akumulira ili kako se vrši njena disperzija („raspršivanje“) kroz razne hemijske procese u vodi, vazduhu, zemljištu itd.. Ova oblast i odgovarajuća zakonska regulativa uvode pojam zagađujuće materije (tj. polutanta) kao hemijskog jedinjenja ili čestice koji imaju ustanovljen negativan efekat na čoveka i/ili prirodu. Mesto sa kog polutant manje ili više „kulja“ naziva se zagađivač, a stručno se to „kuljanje“ zove emisija. Postoji još jedan beskrajno važan pojam u ovoj oblasti, a to je imisija. To je ona vrednost koju možemo videti na aplikacijama za praćenje zagađenja vazduha; vrednost imisije je zapravo trenutna koncentracija zagađujućih materija u vazduhu jer aparati u realnom vremenu mere stanje zagađenja pri zemlji npr. u centru grada.
Surprise, surprise! Emisija i imisija su povezane. Što je veći stepen emisije, zagađujuće materije brže dospevaju u vazduh, ali će na njihovu krajnju vrednost u vazduhu uticati meteorološki faktori (vetar, kiša, temperatura, vazdušni pritisak, osunčanost), geografski uslovi (kotlina, padina), razni fizičko-hemijski procesi itd.. Da sumiram, emisija se odnosi na zagađivača i njom se može upravljati kroz tehnološka rešenja prečišćavanja otpadnih gasova, ali je vrednost imisije delimično u rukama „više sile“. Za obe postoji zakonska regulativa; njena striktnost, primena i efektnost su druga pitanja.
Kako se aerozagađenje zapravo razvija? Zamislite na jednostavnom primeru da pravimo Cedevitu od narandže. Ako ubacite (tj. emitujete) 1 kašiku punu praha (tj. zagađujućih materija iz zagađivača) u čašu vode (tj. vazduh), obična voda će posle malo vremena postati narandžasti sok (tj. vazduh od nezagađenog - zagađen). Sok će na dnu prvo biti jarko narandžast (tj. zagađen pri zemlji), a pri vrhu proziran. Ako dodate drugu kašiku praha, opet će se desiti isto samo će krajnja boja soka biti jača (tj. vazduh sve zagađeniji). Vrednost imisije je u ovom slučaju srazmerna boji soka na dnu – vazduh je sve zagađeniji što je narandžastiji. Dakle:
kašičica = zagađivač vazduha
Cedevita prah = zagađujuća materija
količina Cedevite na kašičici = vrednost emisije
pravljenje soka = emisija
boja soka pri dnu = vrednost imisije Jasno je da sam od vas upravo tražila da ne mešate sok iako vam je to refleks pre nego što ga popijete. Da biste sok popili bez mešanja, imate dve opcije: 1) da dodate vodu da zablažite i jako dugo sačekate da se boja ujednači ili 2) uopšte nećete piti tako „raslojen“ napitak. No, vazduh ne možete da dodate u grad (opcija 1 bukvalno pada u vodu) niti možete da izaberete da ne dišete (opcija 2 nije biološki moguća). U ovom slučaju pričali smo o uslovima mirnog, a hladnog vremena kada nema vetra niti kiše, kada upravo možete očekivati jako zagađen vazduh pri zemlji.
Uz malo sreće, može se desiti da padne kiša ili zaduva vetar, odnosno da neko za vas promeša prah u čaši. Tu ste međutim ograničeni voljom drugog, nekom višom silom pa to nije najbolji način da ublažite žeđ (tj. da prodišete). Kad vetar „rastera zagađenje“ javlja se efekat razblaženja – sok postane ujednačeno svetlo narandžast. Kiša ima sličan efekat jer „sastruže“ zagađenje iz vazduha ali ono ode u reke i na zelene površine. U bilo kojoj drugoj oblasti poput upravljanje otpadnom vodom, razblaženje je zakonom zabranjeno jer bi tako svi radili da se može, ali vazduh je javno dobro pa se stvar komplikuje.
Cedevita postoji od 1929. godine, a aerozagađenje suštinski oduvek, samo je pitanje koji to nivo nema ozbiljan ili nepovratan efekat na ljudsko zdravlje. U suštini ono što zanima javno zdravlje je boja soka pri dnu čaše, a ako je čak i jednu nijansu previše narandžast u odnosu na ono što su ustanovili medicinisko- toksikološke studije – nastaje javni problem. Gradsko aerozagađenje je eskaliralo sa visokim stepenom urbanizacije i povećanjem kvaliteta života (uzgred, dobro je što živimo bolje od naših baka i deka). Danas više od polovine svetske populacije živi u gradovima [2], a gustina naseljenosti u njima ima svoje privredne benefite, ali je druga strana medalje da se zbog nje na manjem prostoru koncentriše ukupna emisija potrebna za rad, život i zabavu stanovnika.
Kašika kojom sipate prah u vodu je proizvoljna – ima isti efekat bez obzira na to da li je velika, mala, drvena, plastična, metalna… U tom smislu, najveći svetski hronični zagađivači vazduha su: 1) energetska postrojenja, odnosno proizvodnja struje i daljinsko grejanje, pogotovo ako se oslanjaju na tzv. prljava fosilna goriva poput uglja što je slučaj širom sveta; 2) individualna ložišta odnosno kotlovi za grejanje; 3) industrijske aktivnosti i poljoprivreda, a pod time mislim sve od proizvodnje kukuruza, keksa do čelika i čipova; 4) saobraćaj koji čine automobili, javni i teretni prevoz na dizel ili benzin.
Zavisno od stepena ekonomskog razvoja, položaja i reljefa grada, godišnjeg doba pa i udela i kvaliteta fosilnih goriva u proizvodnji energije razlikovaće se relativni doprinos i važnost svake od ovih grupa zagađivača. Upravo zato se u industrijskim gradovima poput Štutgarta ili Milana (oba u kotlinama), veliki značaj daje saobraćaju [3,4] - kuće se mahom greju na čisti gas, a elektrane i industrijski pogoni imaju zakonski obavezne odstranjivače „problematičnih jedinjenja“. Nasuprot tome na istoku Evrope ili u Aziji gde se energija mahom dobija na ugalj, relativna važnost energetike i ložišta zimi je značajno veća.
Dalje, zagađenje je baš kao i Cedevita, jedan koktel, samo ne vitamina. Ovaj koktel zavisi od sezone ali zimi su aktivne zagađujuće materije poput sumpor-dioksida (SO2), azotovih oksidi (NOx) te čestica čađi, PM10 (čestica manja od 10 mikrona – višestruko manje od ljudske dlake), PM2.5 (mlađa sestra PM10, manja od 2.5 mikrona). Na jedan ili drugi način sve ove materije prodiru u pluća i usled prekomerne izloženosti izazivaju hronična oboljenja pluća, bronhitis, astmu čak i kancer [5]. Prva dva na sve to stvaraju i kisele kapljice u dodiru sa vlagom i padaju u obliku kisele kiše u prirodi gde pokreću sušenje i truljenje zelenila. Emituju ih svi zagađivači koji se oslanjaju na proces sagorevanja. Leti su važna još i isparljiva organska jedinjenja iz dizel emisija, koja doprinose stvaraju letnjeg smoga, a on takođe ima korozivni i iritativni efekat na disajne organe.
Primer grada čija populacija je udvostručena u samo nekoliko decenija, a gde kvalitet vazduha nije problem. 📍Lozana, Švajcarska.
Šta dakle raditi? Ograničiti emisiju ličnom aktivnošću i javnim delovanjem i finansijski podstaći zelenu energetsku transformaciju naravno.
Na nivou energetike i energetske efikasnosti, postoji više mogućnosti od kojih je remont i unapređenje termoelektrana ozbiljnim sistemima za prečišćavanje otpadnih gasova prva i osnovna. Izmena „goriva“ je sledeća; primena obnovljivih izvora energije je neminovna budućnost ali i ona ima svojih problema jer takav kilovat zavisi od meteoroloških uslova, a zahteva i ozbiljnu rudnu eksploataciju. Pored toga zamene kotlova kvalitetnijim kotlovima (sa uglja na pelet npr.) je od suštinske važnosti jer redukuje emisiju štetnih jedinjenja. Unapređenje energetske efikasnosti kuća pomoću fasadne izolacije je sastavni deo ove priče jer je time troši manje energenta. Neke od ovih mera su dugoročne, neke mogu dati efekta već kroz nekoliko sezona.
U smislu saobraćaja, javni prevoz treba da bude prioritet. Razvijana mreža i njena dostupnost omogućavaju da se ljudi pouzdano dovezu bez gužve, nepotrebnih emisija i buke. Ako ste u mogućnosti, birajte javni prevoz – ne svoj auto. U maju i junu je popularna Bike to Work inicijativa – tako da biciklom do prodavnice, do lekara, na druženje nebitno je. Dobar je osećaj, to je sigurno.
Na kraju, za one koji nemaju privilegiju čistog vazduha (ovo je oksimoron), tj. sve dok vidite visoke indekse zagađenja, savetujem vam da smanjite boravak napolju, ne bavite se sportom i zahtevnim fizičkim aktivnostima, ne otvarate prozore „samo da se proluftira“ jer ništa dobro neće ući. Ako morate da boravite napolju šal ili tekstilna maska preko lica mogu mnogo da učine za vas (pravilno nošenje vežbamo već više od godinu dana). Mene je blam da 2021. godine nekome govorim da je najbolje da nosi masku da bi sprečio da kisele kapljice ili čestice dospeju u njegova pluća. Pošto se one zadržavaju na tekstilu dok vi dišete, redovno pranje bez omekšivača će vam pomoći da se zaštite, koliko god je to moguće u vašoj zoni neposrednog uticaja. Boravite van zona zagađenja kad god je to moguće, dajte svojim plućima predah i šansu da vas dugo služe.
Iskreno, svesno i informisano,
Ing. env. dipl. EPF Switzerland
Dipl. inž. zaštite životne sredine, Srbija
Sva prava zadržana. Slika iz lične kolekcije.
Comments